Опћенито је прихваћено кодекс земље пореклароба је означена у првим цифрама бар кодирања. Ово је само делимично тачно. Побољшање производних технологија, смањење трошкова транспорта, процеси глобализације довели су до кретања производње или његових појединачних делова у иностране регионе, што несумњиво компликује идентификацију земље производње. Дакле, како је утврђена земља порекла? Покушајмо да разумемо.
Ако је укључена производња робекомпоненте направљене у две или више земаља, користи се довољна или значајна обрада. Довољно обрађивање се сматра процесом који даје производу главну имовину.
У неким случајевима земља порекла може бити царинска унија, група земаља, као и дио земље или њеног посебног региона.
Према Међународној царинској конвенцији земља порекла робе може се одредити једним од три начина.
Прва метода је промена кода. Производ ће се сматрати произведеним у датој земљи ако се његова класификациона шифра разликује од кодова увезених материјала који се користе у његовој производњи (две стотине земаља свијета одржавају јединствени хармонизовани систем класификације робе).
Друга метода је да одреди проценат ад валорем. Ако се у цени финалног производа значајан дио (фиксни проценат) састоји од материјала или додане вриједности у одређеној земљи, то је земља порекла робе.
Трећа метода је нека производњаоперација. Постоји регулисана листа технолошких операција; ако се оне обављају у датој земљи, сматраће се родом за произведену робу (тзв. "позитиван критеријум"). Насупрот томе, низ технолошких операција нам не дозвољава да земљу сматрамо родном робом (негативним критеријумом). Ова метода се односи и на материјале. На пример, само предиво се користи као сировина за производњу одјеће у земљама ЕУ. Одећа направљена од платна не може се сматрати произведеном у ЕУ.
Држава порекла робе је великавредност у обављању спољнотрговинског пословања ради регулисања тарифа, одређује износ царина, као и испуњава услове који се односе на означавање робе.
</ п>